УВЕК СЕ НАДАМО БОЉЕМ

Војчани већ 19 година награђују своје успешне суграђане у разним областима, а као најуспешнији пољопривредник 2024.награђен је Радојица Николин(1974) који је, иако је после основне школе хтео да буде механичар пољопривредне механизације, напустио школовање и определио се за пољопривреду, пошто је отац Душан имао максимум земље и солидну механизацију за то доба, а бавио се и ратарством и сточарством. Радојица јепољопривредник у дугом низу породице Николин. Отац је као најмлађи од седморо браће остао на грунту, а и деда чије име и земљу је Радојица наследио, бавио се пољопривредом. Када станете испред куће Николина у Браће Кочијашевића 97 у Војки видите да се у том газдинству вредно, али и успешно привређује, па смо зато и разговарали за Пазовачке новости са носиоцем пољопривредног газдинства Николин.
Пазовачке новости: Зашто сте се определили да останете на земљи, иако сте кренули у пољопривредну школу?
Р.Николин: Кренуо сам после основне школе у Инђију, у школу за механичара пољопривредних машина, онда сам прешао у Пазову јер је ближе, али нисам завршио школовање, У кући је увек било доста посла око земље и стоке, а нисам баш ни прионуо на учење. Шта ћете, човек направи неке грешке у животу, зато сада децу саветујем да је школа на првом месту. Срећом имао сам добре услове да се бавим пољопривредом, максимум земље, доста механизације, деду и оца искусне сељаке. Радили смо земљу, држали стоку, радили смо и услуге менизацијом…
Пазовачке новости: Отац Душан је пензионер, а ви сте носилац газдинства!
Р.Николин: Јесте. Радим са братом, обрађујемо 68 јутара земље, али то је данас мало за једно добро газдинство. Половина је наша земља, остало узимамо у аренду. Располажемо са доста механизације, 2 трактора, 2 камиона јер брат и ја се бавимо и превозом жиратица у време жетве и бербе. Раније је било другачије. Држали смо по 14 крмача прашчара, по 100-200 прасади, 10 крава. Били смо међу највећим произвођачима млека у време када је у Војки било 400-500 крава, али временом је то постало неисплативо, данас има једва 60 крава у селу. Дуго је са стоком проблематично, отхраниш, онда цена падне па си само на губитку. Зато сада имамо само 7 свиња за нас и брат и ја држимо 10 бикова у тову, иако имамо објекте за 14 прашчара и 400 прасица. Штета што је то празно, али пошто је држава почела са мерама за развој сточарства чекамо да видимо како ће се то развијати. Тешко је да човек поново крене кад се једном опече, али пољопривреда је мој живот, волео бих да то крене, да имамо откупне станице, загарантован откуп стоке, да се цене устале и да знамо зашто радимо. Овако морамо да имамо додатне послове, а ја сам кренуо са печењаром јер, имамо искуства у трговини прасицима док смо се тиме бавили, онда смо почели да вишак пласирамо кроз фуруну. Престали смо са узгојем, алипечењара је остала, иако није сама по себи довољна, мора да се ради и друго.
Пазовачке новости: А шта су вам главне културе у ратарској производњи и колико вам значе подстицаји које дају држава, покрајина,локална самоуправа?
Р.Николин: Сејемо само пшеницу и кукуруз, и због услова производње и због механизације којом располажемо, а почели смо полако и да је обнављамо захваљујући условима кредитирања и подстицајима који нам доста значе, нарочито када су исплаћени на време. Сељак увек мора брзо да мисли, и увек ризикује, јер је наша фабрика под отвореним небом. На пример, иако су цене 2023.биле боље него прошле године, доста смо изгубили на пшеници. Немамо складишни простор па смо је дали у силос, нисмо је одмах продали по 37/38 динара, веровали смо да ће бити боље на тржишту, нажалост цена је пала на 22 динара па смо се опекли. Подстицаји кажем добро дођу, користимо могућност да обнављамо механизацију, тако смо набавили растуривач ђубрива, сетвоспремач, шпартач. Планирамо и набавку новог трактора, ове или следеће године. Ова два су већ стари, један из 2000.други из 2005.године. Ако цене пољопривредних култура буду боље моћићемо, ако остану ове, мрка капа. Код скоро свих сељака је механизација застарела. Имали смо и комбајн, али смо га продали јер је био стари.
Пазовачке новости: Каква је била јесења сетва?
Р.Николин: Посејали смо 34 јутра пшенице, толико смо оставили и за кукуриз. Лепо је никла. Снег у децембру јој је добро дошао. Претходне године нисмо могли да се натрујемо мишева, кренули су да једу усеве још у децембру, а сада је већ крај јануара, и хвала Богу, нема их. То је добро за усеве, али и за нас јер је то велики посао. Сад чекамо да почнемо са прихраном и надамо се да ће и цена бити боља ове године.
Пазовачке новости: У вашем домаћинству кућа, тераса, врт, огледало су супруге Славице, привлаче пажњу пролазника цветним обиљем. Стаје и двориште су изузетно уредни. Имате две кћери. Теодора је студент треће године историје уметности, Кристина трећи разред медицинске школе. Ви сте кренули са школовањем и прекинули, али пратите предавања за пољопривреднике, стручне скупове и новине. Управо сте стигли са једног таквог предавања. Колико вам то користи и шта кажете младима, вреди ли се бавити пољопривредом?
Р.Николин: Вреди свакако. Није лако, тражи много рада, да се ради више послова паралелно, али суштински вреди иако има много ризика, но нико вам ништа не гарантује ни у другим областима. Колико је људи остало без посла у фабрикама! Не можемо бити нескромни , видите какво је стање у свету. Увек се надамо бољем, да крене сточарска производња, да напунимо ове наше објекте, да се повећа извоз наших производа…. Пратим стање и новине у пољопривреди јер од тога живимо. Управо сам био на предавању које је организовао Институт Земун поље. Треба чути стручњаке. Представили су нам своје производе, говорили о новим хербицидима и заштити усева, могућности набавке механизације путем кредита који се чине повољним. Разматрамо јер они нам рекламирају, али све иде преко банака, и свако газдинство мора да види своју рачуницу. Много тога је било занемарено, добро је што држава покушава да мења, подстиче, помаже и ратарску и сточарску производњу, али сељак мора да се увери да то није за кратко, да може да се упусти у посао на дуже стазе. Храна ће људима увек бити потребна, али ту нашу производњу уз подстицаје треба и заштитити, од свакојаких мешетара и свакако од непотребног увоза свега и свачег.