ШТА ЈЕ У ГЛАВИ ШАМПИОНА ЕВРОПЕ ?
Само наш велемајстор Александар Инђић зна шта му је прошло кроз главу тог новембарског поподнева у сали хотела Палас у Петровцу на Мору, када је након два и по сата последњег меча појединачног шампионата Европе изборио реми са белгијским велемајстором Данијелом Дардом и постао најбољи шахиста Европе. Можда је помислио како је од најранијег детињства било извесно да ће шах да му буде судбина. Није имао ни пуне четири године када га је мама Љиљана ставила пред таблу, поређала фигуре и објаснила му како се која креће и како која „једе“, а то је вероватно све што је знала. Ствар је преузео отац Душан, етаблирани шаховски интернационални мајстор, који га је увео у тајне те“ ђавоље игре“ на 64 поља. Већ први званични меч је одиграо као четворогодишњак, за време бомбардовања 1999. Године, на симултанци „Мат рату“ , где су играли велемајстор Горан Косановић и Александров отац.Можда се сетио својих првих тренера који су му, уз рођеног оца, помогли да напредује. Највише велемајстор Драшко Велимировић, као и велемајстор Бранко Дамјановић, али и Александар Ковачевић, Бранко Тадић, Јосиф Дорфман. Потом је радио са руским велемајстором Александром Морозовичем.Можда је помислио да је донео добру одлуку што се вратио из САД и шаховску каријеру, уместо на америчком колеџу, наставио ипак у Европи. Или се сетио када је први пут стекао титулу међународног мајстора 2012. Године, а велемајсторску 2013. године. Можда га је опет обузео онај осећај победника који је први пут истински осетио када је 2014. године освојио Првенство Србије и са свега 18 година постао најмлађи шаховски шампион државе у њеној историји. То исто је поновио још четири пута: 2018, 2020, 2023. и 2024. Шта му се све мотало по глави?
Можда је Беца, како га зову у породици и најближој околини, размишљао који му је најомиљенији међународни турнир од свих на којима игра широм света барем петнаестак пута годишње. Вероватно оно Отворено првенство Португалије, на којем је 2018. године освојио прво место победивши Антона Дамченка у тајбрејку. Или се можда присетио ранијих наступа на појединачним првенствима Европе? Оног од пре шест година у Батумију, у Грузији, на којем је заузео 133.место, или оног од пре две године у Словенији, у Брежицама, када је заузео 21. место. А види га сада!!!
Да ли се, спремајући се да изађе на победничко постоље сетио како је пожелео да гради свој посебан шаховски стил, где ће да тежи тактичким усложњавањима и да воли да је иницијатива на његовој страни. Да ли ће неко о њему написати књигу као што је Димитрије Бјелица написао „Роберт Фишер, геније који се не враћа“, или Кобленц „Аљехин, мој пут до светског првака“ и „Таљ, шаховски уметник и борац “, које је читао у тинејџерском добу. Шта би на његове партије рекли Аљехин, Таљ, Фишер, Каспаров, Велимировић?
Можда се овај 2 м високи старопазовчанин, са 100% војачким генима, у тим тренуцима поносио што је био један од најистакнутијих чланова српске репрезентације која је годину дана раније у Будви освојила Европско првенство у екипној конкуренцији, али и шаховске екипе која је у Будимпешти, на шаховској олимпијади, међу 200 екипа из целог света заузела пето место и била најбоља селекција из Европе.Шта му је од свега тога пролазило кроз главу, само он зна. Ми смо видели како је пружио руку противнику, а потом, сталожен и миран, примио пехар на постољу и достојанствено одслушао химну Србије. Као да је то најнормалнија ствар на свету. Као да ће тих постоља и пехара бити још пуно. То свакако не морамо да нагађамо. Сигурно ће се десити!
После освајања титуле европског првака у појединачној конкуренцији Александар Инђић је спреман је за још један престижан турнир – Светско првенство у убрзаном и брзопотезном шаху последњих дана децембра, на којем ће у отвореној конкуренцији титуле у оба темпа бранити Магнус Карлсен, најуспешнији шахиста данашњице. На претходном издању овог турнира, у Узбекистану, Инђић је остварио добар резултат у брзопотезном шаху, тзв. “блиЦ” шаху.
-Прошле године сам био девети на свету, надам се да ћу сада поправити пласман ако се укаже прилика. Такође, желим да будем бољи и у ‘рапиду’ (убрзани шах), иако ми је он проблематичан – можда зато што га не волим превише. Више волим класични шах или ‘блиц’., – изјавио је наш шампион пред полазак у САД.
