БОГАТ РОД “ИТАЛИЈАНКЕ” У ДВОРИШТУ

Док не крену сокови из винове лозе, треба је орезати, јер јe to важна агротехничка мера за добар род. Према традицији, за добар род, ваља на Светог Трфина орезати барем један чокот и залити га вином, што многи практикују и тог дана обавезно одлазе да обиђу виноград. Шимо Биреш из Старе Пазове узгаја винову лозу у дворишту и у башти, тако да може да је прати свакодневно, а са резидбом почиње кад то дозволе временски услови. У многим породицама се грожђе гаји у дворишту, што су посебно практиковале старије генерације те је тако и код Бирешових први чокот засадио Шимов отац почетком 60-их година. Постепено га је размножавао, а Шимо је наставио са одржавањем и узгојем. Лоза на металној конструкцији заузима велики део дворишта и у току лета ствара лепу хладовину и нуди слатке гроздове „на дохват руке“. Ради се о стоној сорти такозване Италијанке која одлично рађа. Неких година, када је прихрањивао стајским ђубривом, род је био и више него добар, а Шимо посебно истиче да је пре неколико година један грозд био тежак 1700 грама и с поносом чува фотографију. На основу тог искуства зна колико је стајско ђубриво добро, али сада више користи вештачко. Како истиче, учио је од оца, али и сам је много тога испробао. Као пензионер ужива у свим пословима око лозе, а крајем фебруара почиње орезивање.
–Ја орезујем на два окца, а често од јачих гранчица и расађујем, ставим у земљу и добијем нови корен. Не журим, радим колико могу, јер морам и да се пењем на мердевине како би све дохватио, пошто је конструкција висока, али реално орежем све за два до три дана, – прича Шимо. Кад дође време за прскање, каже помаже и зет, а за употребу хемијских средстава се косултују у пољопривредној апотеци. Грожђе гаји и у башти, у два реда, међу којима су друге врсте, углавном стоне, за сопствену конзумацију и мало за продају. Радује га што од пре пар година има и грожђе без семенки, најранију врсту “јулски мускат”, који сазрева већ у јулу, а сам ипак највише воли стару “сланкаменку”.